Agapantus-Agapanthus poznat i pod nazivima afrički ljiljan, afrički plavi ljiljan, ljiljan Nila i ukrasni ljiljan je zanimljiva baštenska biljka, koja najbolje uspeva na sunčanim terasama i balkonima. Kao rezano cveće ukrašava enterijer doma. Uz malo nege agapantus će unositi boju u eksterijer doma svojim neobičnim cvetovima tokom celog leta.
Agapantus dobro napreduje u plodnoj, vlažnoj, ali dobro dreniranoj zemlji. U saksiju prečnika 20 cm, u koju se stavi kvalitetna zemlja, a dno pokrije debelim slojem drenaže, sade se mesnati koreni na dubinu, oko 8 cm. Mlade biljke se mogu držati i u sobi, na prozoru, ili u svetlim hodnicima.
Agapantusu odgovara topla, zaštićena pozicija na punom suncu, veći deo dana.
Agapantus u saksiji prezimljava u hladnoj prostoriji, na temperaturi od 5 do 8 stepeni, uz umereno zalivanje, a od februara ga treba držati na 14 stepeni i obezbediti mu što više svetla. Napolje se iznosi kada prođe opasnost od mrazeva, a prvih dana se drži na zaklonjenom mestu, zaštićen od jakog sunca. Biljke koje prezime mogu da se presađuju napolje kada nestane opasnost od mrazeva, u aprilu ili maju. Tada se mogu i razdeliti suviše guste biljke.
Agapantusi odgajeni iz semena cvetaju tek za dve, tri godine i ne zna se kakve se boje da budu njihovi cvetovi. Najlakše se razmnožava izdancima ili deljenjem, najbolje u februaru ili martu.
U proleće se agapantus može razmnožiti deobom rizoma. Svaki deo mora da ima bar jedan, ali bolje je više busenova listova, koji se sade u sveži supstrat. Presađena biljka se stavlja na zaštićeno mesto, najbolje blizu zida, orijentisanog prema jugu ili zapadu. U početku biljci treba malo vode, a posle pojave prvih listova treba održavati vlagu u zemljištu, ali biljka se ne treba suviše kvasiti. Prve godine je ne treba prihranjivati. Nakon deobe i presađivanja obično ne cveta.
Agapantus cveta najlepše kada biljke u saksiji nisu mnogo gusto zbijene. Kada precveta cvetne stabljike se iseku da se biljka ne bi iscrpljivala. Da bi se dobilo seme za razmnožavanje može se ostaviti jedna stabljika
Agapantus dobro napreduje u plodnoj, vlažnoj, ali dobro dreniranoj zemlji. U saksiju prečnika 20 cm, u koju se stavi kvalitetna zemlja, a dno pokrije debelim slojem drenaže, sade se mesnati koreni na dubinu, oko 8 cm. Mlade biljke se mogu držati i u sobi, na prozoru, ili u svetlim hodnicima.
Agapantusu odgovara topla, zaštićena pozicija na punom suncu, veći deo dana.
Agapantus u saksiji prezimljava u hladnoj prostoriji, na temperaturi od 5 do 8 stepeni, uz umereno zalivanje, a od februara ga treba držati na 14 stepeni i obezbediti mu što više svetla. Napolje se iznosi kada prođe opasnost od mrazeva, a prvih dana se drži na zaklonjenom mestu, zaštićen od jakog sunca. Biljke koje prezime mogu da se presađuju napolje kada nestane opasnost od mrazeva, u aprilu ili maju. Tada se mogu i razdeliti suviše guste biljke.
Agapantusi odgajeni iz semena cvetaju tek za dve, tri godine i ne zna se kakve se boje da budu njihovi cvetovi. Najlakše se razmnožava izdancima ili deljenjem, najbolje u februaru ili martu.
U proleće se agapantus može razmnožiti deobom rizoma. Svaki deo mora da ima bar jedan, ali bolje je više busenova listova, koji se sade u sveži supstrat. Presađena biljka se stavlja na zaštićeno mesto, najbolje blizu zida, orijentisanog prema jugu ili zapadu. U početku biljci treba malo vode, a posle pojave prvih listova treba održavati vlagu u zemljištu, ali biljka se ne treba suviše kvasiti. Prve godine je ne treba prihranjivati. Nakon deobe i presađivanja obično ne cveta.
Agapantus cveta najlepše kada biljke u saksiji nisu mnogo gusto zbijene. Kada precveta cvetne stabljike se iseku da se biljka ne bi iscrpljivala. Da bi se dobilo seme za razmnožavanje može se ostaviti jedna stabljika
Нема коментара:
Постави коментар