Streptocarpus cveta u najrazlicitijim bojama.Posebno su lepi plavi i ruzicasti tonovi,ali lepi su i beli cvetovi osim toga ima i razlicith medjutonova.Biljka je srodna sa gloksinijama ali nema gomolj pa se ne moze posle precvetavanja cuvati u suvom stanju.Zimi je ne treba previse zalivati a prihranu sasvim obustaviti.U rano prolece biljku treba presaditi po mogucnosti u plicu saksijiu jer Streptocarpus nema veliko korjenje.Razmnozava se listovima koje podelimo na komade i zabodemo u saksiju sa peskovitom zemljom ili stavimo listic u vodu.
Nega azaleje je složenija, ali nagrađuje se mnoštvom prelepih cvetova u hladnije dane. Dok je većina biljaka u fazi mirovanja azaleje cvetajuAzaleji odgovara svetlo, sveže, hladno mesto koje nije na direktnom suncu, u blizini prozora i temperatura od 13 do 18 stepeni. Ako je u toploj prostorji sa suvim vazduhom brzo se suši, odbacuje lišće i pupoljke. Treba je zaštititi i od promaje i velikiih razlika u temperaturi.Azaleji odgovara vlaga i prskanje listova. Zemlja ne sme da bude sasvim suva i treba je održavati ravnomerno i umereno vlažnom, posebno u vreme cvetanja. Zaliva se direktno na koren biljke, a suvišna voda se prosipa iz podmetača. Lišće i cvetovi moraju da budu suvi, da bi se sprečila gljivična oboljenja. Zaliva se bar 2 puta nedeljno, a tokom perioda cvetanja i svaki dan. Za zalivanje i prskanje se koristi meka voda, kišnica, destilovana voda ili prokuvana, ohlađena voda iz vodovoda. Prska se najmanje jednom dnevno, sve dok ne počne da otvara pupoljke. Tada se prskanje obustavlja jer može da izazove pojavu mrlja na cvetovima. Da bi se povećala vlažnost vazduha, saksija se može držati u podmetaču na vlažnim kamenčićima.Azaleja se sadi u bogatu tresetnu zemlju ili zemlju za rododendrone, koja je malo kiselkasta. Presađuje se svake 2 do 3 godine ili kada korenčići vire iz saksije, u proleće, nakon što prođe cvetanje. Manje glinene saksije su bolje nego plastične, ali zahtevaju nešto više zalivanja. Treba paziti da se zemlja kod presađivanja u saksiji dobro nabije, da ne zaostanu međuprostori u kojima korenje trune. Posle presađivanja treba je dobro prihraniti i orezati.Azaleja se razmnožava putem reznica. Međutim, to je dugotrajan proces i vrlo komplikovan. U proleće treba uzeti poludrvenaste grančice, zabosti ih u četinarsku zemlju, pokriti staklom i držati na temperaturi od 20 stepeni uz umereno zalivanje
Ova biljka zahteva puno toplote i vlage.Episcija stvara veliki broj vreza i cvetova koji predstavljaju njemu pravu lepotu.Ima jedna vrsta episcije sa belim cvetovima ali se ta ne gaji tako cesto.Razmnozava se jednostavno.Usred najbujnijeg rasta biljka pusta mnogobrojne vreze,koje se mogu odvojiti i dalje samostalno gajiti.Zato je najprikladnija zemlja za cvece kojoj je dodato nesto treseta.Buduci da koren mora ostati u rastresitoj zemlji pa prilikom presadjivanja ne treba zemlju preterano nabijati.Ljeti moze biti napolju u senovitom mestu.Svake dve sedmice je prihraniti
Nekada se ova grmolika biljka samo gajila u toplim staklenicima botanicke baste dok ih danas uzgajamo i u kucnim uslovima samo im je potrebno obezbijediti visoku vlaznost vazduha.To cemo lako postici metodom zdjelice sa vodom.I ako je jednostavan stvara dobru mikroklimu.Veoma lako se razmnozava reznicama koje zabodemo u saksiju u zemlju.Biljku mozemo malo skratiti ako postane previsoka.Ne podnosi direktno sunce,prihranjivati je ljeti na svakih 10 dana.Zimi izgubi dio lisca ali to nadoknadi u prolece
Afričke ljubičice zimi pre svega pate zbog hladne podloge. Zato podmetnite ploče od stiropora ili plute ispod saksija na prozorskoj dasci.Stanište treba da je svetlo i toplo, ali i zaštićeno od direktnih sunčevih zraka.Ako se pojave fleke na listovima, povedite računa da za zalivanje koristite meku vodu. Pritom, ne kvasite listove, kako ne bi nastale fleke. Zalivajte ljubičice preko tacnice.Ako je zemlja stalno vlažna, to znači da koren ne dobija dovoljno kiseonika. Posledice su usporen rast i uvelost biljke. Izvadite biljku iz saksije, uklonite istruleli deo korena i slabije zalivajte.Trips se često javlja u toplim prostorijama sa suvim vazduhom. Ostavlja srebrnaste tragove na biljci. Povisite vlažnost vazduha i više puta tretirajte biljku adekvatnim sredstvom kupljenim u poljoprivrednoj apoteci.Pepelnica se često sre će kod oslabljenih ili povređenih biljaka. Tipično za ovo gljivično obolenje je sivkast sloj na listovima, stabljikama i cvetovima. Ako dođe do oboljenja, uklonite zaražene delove i održavajte biljku suvom.RAZMNOŽAVANJENajlakši način razmnožavanja ljubica je putem lisnih reznica. Odrežite list s dijelovima peteljke koju možete odmah utaknuti 1 cm duboko u lagano navlaženu zemlju. Isto tako, peteljku lista možemo provući kroz rupicu na aluminijskoj ili plastičnoj foliji i staviti peteljku u čašu s vodom. Vodu pritom treba redovito mijenjati svaki put kad požuti. U oba slučaja, korijen će se razviti u roku od 4-6 tjedana, a u idućih 4-8 tjedana i mlade biljčice koje možete rasaditi u posude sa zemljom. Tako dobivene biljke bit će iste boje cvjetova kao i matična biljka. Međutim, himere - (nacijepljeni hibridi) hibridi nastali križanjem biljaka s različitom bojom cvjetova, a imaju dvobojne cvjetove iz lisnih reznica, neće dati biljku istovjetnu roditeljskoj biljci. Ako želimo razmnožiti takvu biljku i ponovno dobiti dvobojne cvjetove, možemo matičnu biljku pažljivo razrezati oštrim nožem tako da svaki dio biljke ima dio korijena roditeljske biljke. Dijelove razrezane biljke posadite u zasebne posude i prekrijte plastičnom vrećicom, kojoj izbušite rupe zbog zračnosti. Takav će pokrov osigurati visok stupanj vlažnosti potreban biljci dok ne stvori novi korijenski sustav.ZEMLJA I PRESAĐIVANJEBiljke presađujte tek kada potpuno prerastu staru posudu, a upotrijebite samo jedan broj veću posudu, jer biljke bolje cvatu ako im je korijen u ograničenoj količini zemlje. Presađujte ih u proljeće ili kada biljka postane prevelika za svoju posudu. Koristite zemlju koja je rahla i sadrži dosta organskih tvari (kompost), a trebala bi biti blago kisele reakcije (pH 6-6,5).PRIHRANJIVANJEOd proljeća do kasnog ljeta zalijevajte oprezno i prihranjujte biljke svaka dva tjedna s tekućim gnojivom koje sadrži dosta kalija i fosfora (gnojivo za cvatuće biljke) ili dodajte 1/4 potrebne količine tekućega gnojiva u vodu pri svakom zalijevanju. Nemojte prihranjivati biljke zimi (osim ako ste kupili biljku u cvatu) jer tada imaju stadij mirovanja i odmora, pa je njihov razvoj mnogo sporiji.
Pravo je vreme za razmišljanje o balkonskom cveću. Jedna od miljenica ljubitelja ove vreste cveća je svakako Begonija. Važi za jako osetljivu biljku kojoj su neophodni posebni uslovi da bi se razvijala i cvetala. Begonija svakako može uspevati i u zatvorenim prostorijama ali je najčešće gaji na otvorenom prostoru. Prija joj istočna i severoistočna svestlost. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nezna stabljika ove biljke nece podneti snažne letnje pljuskove i jak vetar. Za ovakvu lepoticu vredi se potruditi, pronadjite joj odgovarajuće mesto na balkonu ili bašti i uživćete u njoj celog leta. Postoji više vrsta , obične, duple, viseće, nijansiranih cvetova i mnoge druge.U cvećarama i poljoapotekama trenutno se može naći veliki izbor vrsta i boja. Tačnije možete kupiti gomolje ove biljke, tj koren koji preko zime hibernira. Stavite ga u saksiju, strana gomolja koja ima udubljenje okreće se gore, i zakopajte u ravni površine komposta. Ovo je najbolji način jer se mladi izdanci neće mučiti dok izlaze iz zemlje, a dešava se da istrule od vlage komposta jer su jako nežni. Kompost treba da bude 20% peskovit zbog poroznosti. Kada ste na ovaj način zasadili gomolje saksije stavite na toplo i ne baš osvetljeno mesto, nikako na prozor. Zalevajte svakodnevno malom količinom odstajale vode, ali pazite da vam se voda ne zadržava u udubljenju gomolja, to može dovesti do truljenja istog.Za dve ili tri nedlje pojaviće se prvi izdanci, tretirajte je isto dok ne dostignu veličinu od 2 -3 cm, pa je onda pažljivo i nežno zasadite dublje u saksiju, dakle ceo gomolj u zemlju i podnožje izdanaka, ostalo gore. Kada pretrpe promenu i krenu sa rastom možete ih blago prihranjivati jednom u dve nedelje. Držite ih u zatvorenom dok se ne oforme i pokažu prve pupoljke a zatim ih iznesite na balkon. Neki uzgajivači imaju običaj da nožem iseku gomolj kad pusti izdanke i tako od jednog gomolja dobiju dve ili tri biljke. Naravno za ovo je potrebno iskustvo pa vam ne preporučujemo da to radite, dobićete slabe biljke sa retkim i slabim cvetovima. Ako ste početnik pa vam prvi put ne uspe uzgajanje ove biljke, nemojte odustati, pokušajte ponovo. A kada jednom ovladate tehnikom i doživite čari ove nežne lepotice postaće stalni stanar vaših balkona
Bliska rođaka tilandsije, vrieseja spada u bromelije i ističe se svojim žar-crvenim cvetom nalik na mač. Poreklom je iz šumovitih i kamenitih predela Meksika i Zapadnoindijskih ostrva i zato i uživa na toploti – idealno joj odgovara sobna temperatura od oko 20 stepeni. Prija joj redovno zalivanje i to najbolje destilovanom vodom ili kišnicom, a na vrućinama je treba redovno orošavati. Najvažnije je da biljku zalivate pravo u centar - u takozvanu lisnu rozetu - i da se postarate da je uvek puna vode. Izuzetak je zimski period kad rozeta treba da bude suva.Možda najpoznatiji varijetet je Vriesea splendens čiji plameni mač predstavlja izuzetan detalj u enterijeru. Uz malo pažnje moći ćete i da razmnožite vrieseju, jer se novi izdanci pojavljuju uz samu osnovu biljke. Posle nekoliko meseci moći ćete da ga odvojite uz nešto korenčića i da presadite u drugu saksiju – čuvajte je na toplom dok se biljka ne primi. Vrieseja je vrlo otporna na štetočine, ali loše reaguje na suv vazduh. Ako listovi počnu da žute, potrudite se da oko nje povećate vlažnost vazduha
